Posao i deca

Dobrodošli!

 

Ovde se možete podsetiti kako kreativno i aktivno provesti vreme sa svojim detetom.

Svake nedelje ćemo pokušati da Vam otkrijemo nekoliko novih (ili zaboravljenih) aktivnosti koje možete praktikovati u toku sedmice.

 

Igra, igra i samo igra! Svakom roditelju treba uvek da bude na umu da je dete DETE i da jedino kroz igru shvata svet oko sebe i da na taj način najbolje uči.

 

Tekuća nedelja nosi naziv JESENJA NEDELJA!

1, Prvi predlog

 

Pogadjate! Gumene čizme, kabanice i pravac u park! Šljapkajte zajedno po baricama, odigrajte "Dancing in the rain", pustite da Vas kapi kiše podsete da je život JEDAN.

 

2,  Drugi predlog

 

Kad se vratite kući. skuvajte čaj ili toplu čokoladu. Sledi zaboravljena, originalna ruska bajka "Maša i medved".

 

МАША И МЕДВЕД

 

Једном давно живели су бака и дека, који су имали унуку по имену Маша.

 

Једнога дана, њене другарице су пожелеле да оду у шуму, да беру печурке и јагоде. Дошли су да позову и Машу да им се придружи.

„Бакице, декице“, рекла је Маша, „пустите ме да идем у шуму са другарицама!“

А дека и бака јој одговорише:

„Пођи, Машо, само пази, и од другарица се не одвајај– да се не би изгубила.“

 

 

Дођоше девојчице у шуму и стале брати печурке и јагоде.

А Маша– дрвенце по дрвенце, жбун по жбун и отиде далеeeко, далеко од својих другарица.

Стаде она викати и дозивати их. A другарице је не чују и не одазивају се.

Ходала тако, ходала Маша по шуми – и потпуно се изгубила. Тако је дошла у најгушћу шуму, кад тамо, види – испред ње стоји колибица.

 

 

Маша покуца на врата – но нико јој не одговори. Потом она мало гурну врата и врата се отворише.

Ушла Маша у кућицу, села на клупицу поред прозора.

Села и размишља:

„Ко ли овде живи? Зашто никога нема?"

A у тој шумској кућици живео је један велики медвед. Тада није био код куће, шетао је по шуми. Кад се увече медвед вратио, виде Машу и обрадова се:

"Aхааа", каже медвед ,"нећу те сада пустити да идеш! Ти ћеш овде од сад живети, мени ћеш ручак кувати, кућу ћеш мени чистити, храну ћеш мени правити".

Растужи се Маша, поче туговати и жалити, али ништа није помогло. Поче она живети са медом у колиби.

Медвед је по цели дан ишао у шуму, а Машењки је запретио да нигде без њега из кућице не излази.

"Aко ли одеш", рече медвед,"наћи ћу те, ухватити и појести!"

Стаде Маша размишљати како од медведа да побегне. Свуда око ње је шума, на коју страну да крене – није имала никога да пита.

 

Мислила она, мислила и на крају – смислила.

Тога дана врати се меда опет из шуме, а Машењка му рече:

"Медице, медице, пусти мене на један дан у село: много сам се бакице и декице ужелела, хоћу колача да им мало однесем".

"НЕ", каже медвед,"ти ћеш у шуми залутати. Дај ти мени те колаче, ја ћу им сам однети"!

A Маша је баш то и хтела!

Напекла она колачића, узе велику корпу и рече медведу:

"Ево, гледај, ја ћу колаче у корпу ставити, а ти их однеси декици и бакици. Aли пази: корпу на путу не отварај, колаче не дирај. Ја ћу се на врх храстовог дрвета попети и тебе одатле посматрати"!

"Добро", рече медвед,"дај ми корпу"!

А Машењка рече:

"Изађи начас испред кућице, погледај да неће киша пасти"!

Само што је медвед изашао испред куће, а Маша истог трена уђе у корпу, а на главу себи стави чинију са колачима и затвори поклопац.

Вратио се меда и види – корпа спремна. Стави он корпу на леђа и пође у село.

 

Ишао меда тако, ишао, и онда се – уморио.

Па каже:

"Уууух, баш сам се уморио, одморићу стаааре кости. Сешћу на пањић, појешћу колачић"!

А Маша из корпе проговара:

"Видим те, видим те, медо, не седај на пањић, не једи колачић, носи бакици, носи декици"!

"Ух, како добро види ова Маша", каже меда,"све види"!

Подиже он опет корпу на леђа и кренуо даље. Ишао тако он ишао, ишао, и опет се – уморио.

Седе меда и каже:

"Баш сам се уморио. Одморићу старе кости. Сешћу на пањић, појешћу колачић"!

 А Маша из корпе проговара:

"Видим те, видим те, медо! Не седај на пањић, не једи колачић, носи бакици, носи декици!

Медвед се уплаши:

"Како је само брза! Високо на дрвету седи, далеко са дрвета види"!

Устаде и пође са корпом још брже него раније.

Стиже медвед тако у село, нашао кућу од бакице и декице, и стаде из све снаге лупати на врата:

"Куц, куц, куц! Откључајте, отворите!  Ја вам од Маше колача доносим".

 

А пас тада виде медведа и потрча лајући на њега. Из свих дворишта пси кренуше да лају. Медвед се уплаши, испусти корпу испред врата и побеже назад у шуму што је брже могао, без освртања.

Дођоше тада декица и бакица кући. А испред врата видеше – корпа стоји.

"Шта ли је то у корпи?", питала је бакица.

А декица отвори поклопац, гледа и очима својим не може веровати: у корпи је – Маша! Жива и здрава седи!

 

Обрадоваше се декица и бакица, почели Машу грлити и љубити, паметницом је називати.

И тако дође крај ове приче.

 

 

 

 

Neka jedno od vas bude medved, a drugo Maša, odigrajte malu predstavu, pa zamenite uloge.

 

Pouka priče:

Maša je mislila, mislila i na kraju smislila.

Verovati u svoje mogućnosti i ne odustajati!

 

Kada dete zadovoljno bude htelo da zadrema, Vi uradite svoje dnevne zadatke SFI, i još po nešto...